Gojaznost

Gojaznost je broj jedan u svetu po izazivanju komplikacija koje dovode do smrtnog ishoda.

Šta izaziva gojaznost?

• Prekomerno unošenje namirnica bilo koje vrste.

• Strah od gladi i smrti (epigenetski faktor mentalnog porekla je unutrašnji eigenetski faktor tj. uverenje o nečemu). Najsnažniji epigenetski modulator telesnog oblikovanja a sam strah i mentalni epigenetski faktor debljanja.

• Zavisnost koju stvara pritisak sala i dejstvo na adrenalinski receptor neposredno delujući na morfinski receptor.

• Faktički uzrok gojaznosti je pokušaj da preko hormonske ose potaknemo hormon zadovoljstva.

• Zbog stvaranja tolerancije na silazni put morfinskog receptora težimo unošenju sve veće doze dopinga putem šećera i masti da bismo pokrenuli lučenje hormona zadovoljstva.

Dok varimo hranu mi smo sedirani i osećamo se opušteno.To nam prija.

Da li hrana, šećeri i trans masti, kako danas popularno čujemo da porede s heroinom i kokainom, to zapravo i jesu?

Hrana je hrana.

Mogli bi reći gora od kokaina i heroina. Zašto to kažemo. Zato što je primalna linija zagrevanja i prirodno nam je da jedemo. U fazi jedenja u našem tkivu vrši se termogeneza. Sledeći stupanj je razvoj kancerogeneze gde dolazi do ravnomernog širenja krvne mreže kroz rezerve sala i vode. Ljudi su pokušavali da se sa debljine skinu korišćenjem raznih doping sredstava. Ispostavilo se kao neuspešno u tretiranju debljine. Naš prvi primalni zagrevač tela je hrana a salo je prirodni odgovor tela u sprečavanju stepena ćelijskog zaleđivanja. Prirodni mehanizmi su puno puta gori od hemijski izvedenih i fermentisanih proizvoda. Zato se često desi da se ljudi koji ostavljaju opijate ugoje jer ih hrana smiruje.

Da bismo izbegli ovaj efekat morali bismo koristiti neke uspešne dijete koje su u stanju da prevare hormonsku osu ali i da iznova potaknu u mozgu supstance odgovorne za efekte zasitnosti koji su u vezi sa zadovoljstvom. Ako razumemo da je varenje hrane telesni primalni mehanizam koji se razvije na neku vrstu povrede unošenjem spoljnih namirnica koje u sebi sadrže danas već razne otrove i hemije. Telo razvija na otrov rezistenciju. Najbolje razume povredu kao deo ishrane neko ko je oboleo od anoreksije i novorođenčad. Neprijatno je izlagati se stresogenu putem hrane. Kod anoreksije je prag snižen a kod debljine povećan na stepen izloženosti tom fenomenu fiziološki i preko metaboličkih ključeva.

Pošto pričamo o putu sedacije i samo varenje hrane metabolički utiče na efekte spuštanja i osećaja prijatnosti.

U toku varenja hrane dešava se proces ćelijske metilacije odgovoran za put ekspresije gena. Taj put je odgovoran i za osećaj smirenja i zadovoljstva zbog lučenja morfinskih fizioloških supstrata.

U mikrobiomu bakterija koja divlja post upotrebi ovog puta je klostridija. Ona divlja svaki put posle neke doze povrede tkiva ili stresa i izdržanja, povrede.

Zbog njenih toksina i načina ishrane sve je teže podmiriti potrebu za šećerima. Efekat koji proizvodi
potrebu za sedatornim delovanjem hrane potiče od ovog stanovnika naše biološke flore u crevima. Isti problem imaju i novorođenčad. Zbog čega se uvodi postepena navika na namirnice određenim sledom koji pomaže zapravo u regulaciji klostridije. Ovde je jako bitna doza i vreme ishrane.

Mera (biocirkadični ritam u ishrani i doziranje hrane) je najednostavniji način da prevarimo naše receptore. Sličan efekat sedacije javiće se vremenom i usled restrikcije hrane ali samo ako postoji određeni način ishrane koji dozvoljava upotrebu svih namirnica.

Postoje dva načina kontrole. Jedan je uslov koji se diktira od spolja kao faktor epigenetike a to znači da vam neko sprema i daje tri dozirana obroka dnevno ili drugi uslov, mentalni, kada sami prevazilazite problem. Oba su vrlo efikasna uslova samo što je uslov mentalnog porekla snažniji jer nam razvija inteligenciju i vaspitava nas da živimo na određeni način. Nismo non stop u hotelu s punim pansionom. To je i danas već retkost. Zato smo prepušteni stresu oko toga šta da jedemo i to sprečava mršavljenje. Nekada ljudi nisu mnogo razmišljali o hrani. Otprilike se znalo da se jede tri puta na dan i u hotelima ste tada imali uvek tri obroka kao i u centrima za odmor i rehabilitaciju. Siromašne porodice širom sveta jedu dva obroka dnevno i često sadrže brašno i šećere i to pomaže efekat zasitnosti. Siromašne porodice takođe barem dva puta nedeljno jedu čorbast
pasulj i piju vodu sa česme. Retko se desi da se ugoje jer dobro doziraju i raspoređuju te namirnice i često imate veći broj dece u takvim porodicama.

Gojaznost je najteže prevazići u prve dve nedelje restrikcije i zato se bumerang efekat javlja najčešće posle dve nedelje dijete. Zato što tada imamo blokiran adrenalinski receptor. Šta blokira adrenalinski receptor. Odgovor je uslov u mikro biomu.Tada se osećamo bezvoljno, utučeno, žargonski rečeno kao da smo bili pretučeni. Nemamo volju da se pomerimo i sve nam smeta. Takođe dolazi do ogromnog pada samopouzdanja. A kasnije se može javiti psihoza pa delirijum ako se mršavljenje ne vrši na striktan način. Što je i uzrok koji tera ljude da se prejedaju.

Bitno je da imamo plan.

Zašto?

Plan nas rasterećuje od preteranog stresogena oko toga šta ćemo jesti. Takođe plan i mentalna aktivnost podstiču potrošnju kalorija. Da bismo oslabili moramo isključiti hormon rasta. Svaka fizička ili psihička aktivnost tipa stresogena deluje na uključivanje hormona rasta. Dok je taj hormon aktivan nastaju uvećanja telesne mase i rezervi sala. Plan je presudan u mršavljenju, uvek. Treba planirati celokupni dnevni meni najbolje dan unapred a kasnije kada se razvije navika može se planirati u ujutru. Hrana se može meriti jer se ne sme prevazići mera niti se menjati (povećavati ili smanjivati)
zbog dejstva na hormonski status i stresnu osu. To znači da ćemo uvek jesti istu dozu različitih namirnica kalorijski bez izuzetka. Smanjivanje namirnica neće pomoći mršavljenje zbog stresogenog efekta.

Zato pod stresom grickamo i stvara se salo.

Fizička aktivnost se mora dobro prilagoditi ali ometa mršavljenje u prva tri meseca skidanja kilograma. Tako da ako ste lenji, možete omršaviti lakše no s fizičkom aktivnošću. Takođe problem je i u hormonskoj osi i štitinoj žlezdi i slično ali dobrom ishranom i biranjem namirnica možete uticati i na štitinu žlezdu i vremenom regulisati hormonsku osu.

Zašto je ipak lakše omršaviti no udebljati se?

Mršaviti znači da vremenom skidate višak tereta i sala koje vrši pritisak na nas.Zato je lakšeomršaviti. Takođe velike količine tereta i stresa su i povreda našeg tkiva. Pa mršaviti znači i proći kroz proces zaceljivanja naših krvnih sudova. Posle velikih napora i povreda u fazi hlađenja što mršavljenje jeste osetimo količinu ozlede.Iako nismo svesni šta nam je salo uradilo problem nam je u prve dve nedelje da se izložimo bolnom iskustvu. Naši receptori šalju signale mozgu o količini povrede
i započinju proces vrste vazospazma da bi izvršili zapravo efekat presije na krvne završetke. To je uzrok nelagode posle druge nedelje običnih dijeta jer se aktiviraju centri za strah u mozgu koji izazivaju osećaj panike, nelagode i očajanja bez uzimanja velikih količina namirnica.Slično kao kod apstinencije.

Postoji detaljno i dugačko objašnjenje koje obuhvata vezu između morfinskog i dopaminskog receptora i debljine ali nema potrebe da toliko širimo temu.

Takođe uzročnik u mikrobiomu ovog efekta je bakterija koja se zove klostridija. Prirodni je stanovnik
creva i primarni uzročnik nastanka potrebe za stalnom sedacijom putem hrane.

Reference po upitu.